субота, 25. август 2018.

ZAŠTO SAM ....


    Nas tri dežurna "krivca", pijuckamo jutarnju kafu. Pregledavam mejlove i stanje na racunu, da se nije neko "zabunio" i uplatio neku crkavicu.
Zazvoni naš telefon ( 064 310 13 15 ).
Dobro jutro, jesu li to "KOMŠIJE" ?
Da, dobro jutro.
Komšije, vi ste nam poslednja nada. Zvao sam i Kurtu i Murtu al svi imaju bolove medu nogama....Neki idiot je jutros iz kamiona iskipovao gomilu
flaša i autiomobilskih guma. Kad me je ugledao , pobegao je. Nisam uspeo da mu vidim tablice....Vi znate šta mogu da urade flaše i gume .....
Vidi komšija, kod nas je uvek visok datum, ako napabirčimo neki dinar za gorivo, dolazimo još danas...imamo nekoliko prijava za deponije na obali Dunava..Evo ti na vezu mlađarija pa probaj da im objasniš lokaciju....Za mene su te google mape i ostale novotarije špansko selo.
Dok je podmladak pokušavao da utvrdi tacnu lokaciju deponije, meni su navrla sećanja ne jedan davni dogadaj:



     Sada vec davne, osamdeset i neke,u jednom Malom Mistu u Dalmaciji, najslađi jutarnji san prekide nam zvuk sirene. Supruga  (na žalost, pokojna), iskusan vatrogasac i ja skocimo iz kreveta i priđemo prozoru koji gleda "ubrdo".Od prizora nas obli hladan znoj. Na kilometar i nešto od Mista gori borova šuma. Plamen liže nebo, cuje se huk vatre. Sinčić dotrči iz sobe.
 Ovo jegadno, znaš šta trebaš !
Bez reči, supruga obuče prvo sina, u mali ruksak mu ubaci flašicu vode, neke kekse i bombone. U svoju torbu utrpa prvu pomoć, nešto garderobe, flašu vode i malo hrane.
Ja obucem košulju dugih rukava, duge pantalone, navucem vojnicke cizme. U malom rancu stalno je stajao pribor za preživljavanje ( nož, šibice, prva pomoc, košulja i peškir).    Dodam flašu vode, klupko debele vune ( crvene) i komad leba, da se nađe. Pre izlaska povadim osigurace od struje.
Sine, znaš proceduru! Mamu ne ispuštaj ni po koju cenu, pazi na nju.
Razumem druže tata!
Ženice, pravac luka, potraži glavnog, iskusna si, pomozi im..pazi na sebe i sina.
Izljubim ih i trčećim korakom se uputim na zborno mesto.Sa svih strana, u grupama, žurnim korakom pristižu ljudi.Ugledavši me, barba Šime raširi ruke.
Sam bog te je poslao, Sveto moj. Svi domaci su  po rasporedu vec na liniji. Pogledaj, preko sto ljudi je stiglo. Sve furešti ( dodoši, turist ...).Divni su to ljudi, velikog srca  ali vatru su videli samo na televizije. Ne smem ih slati u vatru izginuće mi neko! Šta činiti, imaš li neku pametnu??
Imam...... Vidiš onog krupnog?  Kaži mu neka vikne : ZBOR!  Kada stanu u vrstu, pitaj ko je u vojsci bio kaplar, vodnik, oficir.
Neka istupe iz stroja, vidi ko ima najveći čin. Neka formira odeljenja, vodove, čete. Starešine koje ne znaju da gase požar, znaju da izvršavaju naredenja i da komanduju. Nađi neke krpe raznih boja, iscepaj na trake, neka svaki komandir obeleži svoje ljude. Razumeš ?
Pozlatile ti se riči...nego uzmi ljudi koliko oceš i idi na Ćuku ! Probaj da je odbraniš.Molim te pazi se, čuvaj ljude, opasno je....
E Barba Šime, a ja sam mislia da ceš me poslat u gostionu na bevandu....Ako šta zatriba, zovni na voki toki.
Okrenem sa ka najbližoj grupi ljudi:
Ti, ti, ti.......zbor!. Vozač, i za tebe važi!
Ljudi se postroje bez reči. Obratim im se:
Ljudi, nemamo vremena da se upoznajemo. Ovo nije video igrica ! Jedna greška  može da vas košta života ! Zato se moja naređenja izvršavaju bez pogovora. Ko se boji ili misli da zna više od mene neka odmah istupi !
Ljudi se pogledaše, niko ne istupi. Pogledam svakoga pojedinačno..svima je u oku bilo malo straha ali i odlučnosti da se suprotstavi vatrenoj stihiji.
Izvadim klupko vune, iskidam na komade i podelim ljudima.
Zavežite ovo na vidno mesto, da znate ko je vaš! Vozač, preuzmi komandu, utovarite metle ( vatrogasni alat), lopate, sekiru, brentače i što više vode......
Bacim pogled na Misto, na pučini ugledam vojni trajekt kako grabi ka luci. Pade mi veliki kamen sa srca. Viknem iz sveg glasa:
LJUDI, U LUKU UPLOVLJAVA VOJNI TRAJEKT. ŽENE I DECA SU U SIGURNIM RUKAMA. MI IMAMO SAMO JEDNU BRIGU. DA SAVLADAMO OVU VATRENU NEMAN !
Prvi put toga jutra začuh smeh i žamor..............
Pride mi vozac i kratko raportira: Gotovo. Spremni smo za pokret.
Pogledam još jednom moje ljude, vidim da se niko ne koleba....izdam kratku komandu.
Pokret!
      Sunce je pocelo da zalazi kada smo uspeli da obuzdamo vatrenu stihiju. Iscrpljeni do krajnjih granica, garavi, oprljene kose i obrva
ali srećni, vraćamo se u bazu. Barba Šime izađe pred nas, prebrojava.
 Hvala Dragom Bogu, svi ste na broju. Ljudi, hvala vam.
Obrati se meni: Jes cuja? Izgorelo ganc novo vatrogasno vozilo!
Ljudi??
Izvukli se, malo oprljeni al svi su dobro, hvala Bogu !
Jebeš lim, nek su ljudi dobro, bice lima.....
Našli smo lokaciju, prene me glas podmlatka....
Dobro deco, spremite kombi i opremu....Idemo da branimo našu Frušku i naš Dunav......

четвртак, 09. август 2018.

POMOZIMO KOMŠIJI

Poštovane sugrađanke, cenjeni sugrađani, hitno nam je potrebna vaša pomoć.
Molimo sve članove i simpatizere da nam u skladu sa mogućnostima pomognu finansijski.
Uplata se vrši na tekući račun udruženja ( primerak uplatnice u prilogu ).



Na vašu pomoć uzvarićemo
dobrim delima.
































           




























уторак, 07. август 2018.

KAKO SAM ZARADIO ROBIJU

DOBIJEM OPOMENU DA NA OSNOVU PRAVOSNAŽNE PRESUDE PREKRŠAJNOG SUDA U NS HITNO PLATIM KAZNU ILI MI SLEDI HAPŠENJE I SPROVOĐENJE NA ROBIJU  A PRESUDU NIKADA DOBIO NISAM !

Ukratko: Davne 2004. godine osnovano je neformalno udruženje građana KOMŠIJA sa zadatkom da brine o deci i prirodi kao i da pomaže onima kojima je pomoć potrebna.
Prva akcja je dobila naziv "NAJ KOMŠIJA". Birani su po kriterijumu, hrabrost, humanost, poštenje.
Privukla je veliku pažnju građana i medija ...
Akcija OD KOMŠIJA DECI traje i danas. Pomažemo našim malim sugrađanima u granici svojih mogućnosti.
NE BACAJ RECIKLIRAJ je započeta kao edukativna akcija ali je na zahtev sugrađana prerasla u edukativno sakupljačku akciju. Od nadležnih institucija ishodovana je dozvola za sakupljanje i separaciju reciklabilnog odpada. Isti smo preuzimali od pravnih i fizičkih lica ali smo na pozive sugrađana  uklanjali divlje deponije.
Kako državi para nikada nije dosta, dozvola je vremenski ograničena. Odmah po saznanju da je dozvola istekla, pokrenuli smo proceduru za produženje ALI birokratija je umešala svoje prste.
        Da nam je istekla dozvola, saznali su i "stručnjaci" iz JKP Čistoća, te podnose prijavu inspekciji.
Inspektorka ( korektna ) zatiče pet meteri drva ( sećate se, podelismo ih siromašnim sugrađanima uoči one martovske hladnoće ), deset automobilskih guma ( 150 kg.), dva džambo džaka pet ambalaže ( 40 kg.) i oko tonu staklene ambalaže ( sve prikupljeno u akciji čišćenje priobalja Dunava sa sremske strane i obronaka Fruške gore - pisali smo o toj akciji  na našoj stranici.
Izveštaj predan sudu za prekršaje.

 DOBIJEM OPOMENU DA NA OSNOVU PRAVOSNAŽNE PRESUDE PREKRŠAJNOG SUDA U NS HITNO PLATIM KAZNU ILI MI SLEDI HAPŠENJE I SPROVOĐENJE NA ROBIJU  A PRESUDU NIKADA DOBIO NISAM !
Logičan je zaključak da sudkinja nije prihvatila našu odbranu u kojoj smo naveli:
- Postupak obnove dozvole je u toku.
- Zatečeni recikloabilni otpad je na molbu sugrađana uklonjen iz priride jer sataklena ambalaža, iako se tretira kao ne opasan otpad može izazvati požar sa ogromnim posledicama na našu Frušku goru.
-Može dovesti do ozbiljnih povreda životinja i ljudi.
- Po našim saznanjima a prema zakonu, za skladištenje ne opasnog otpada do dve tone nije potrebna dozvola za skladištenje.
I na kraju, u naj kraćem roku smo postupili po zahtevu nadležne inspekcije...


Ako želite da mi pomognete da 
ne idem na robiju, u skladu sa svojim mogućnostima izvršite 
uplatu novčanih sredstava na tekući  račun udruženja.