Прошло је већ месец дана од када је покренута иницијатива увођења
„Зелене столице“ у рад скупштинског
Одобра за заштиту животне средине и ја се надам да ће ових
дана она бити озваничена и у потпуности функционална. Гуглајући и тражећи да ли
има сличних текстова или информација о механизму успостављања „зелене столице“
нисам пронашао много тога. Стога желим да кроз дијалог на овом блогу дођемо до
релевантног текста који би био користан свима који се овом темом баве или о њој
извештавају.
Институционални механизам представља меру (одлуку) којом се успоставља
званични начин комуникације, са заинтересованим јавностима, или рада
институције у одређеној области. Ова тела се најчешће појављују у области родне
равноправности, животне средине, људских права, учешћа грађана… С обзиром да
нисам пронашао ни једну дефиницију којом би били дефинисани механизми у области
животне средине (добродошла је свака сугестија или пример) даћу дефиницију коју
је
Зорица
Мршевић дефинисала за област родне равноправности.
„Механизми за равноправност полова су институције у владама, или
парламентарна тела, који су службено успостављени како би се старали о увођењу
принципа једнакости и равноправности полова у све области живота и рада, у
складу са својим надлежностима. Њихова основна функција је да надзиру и
координирају примену домаћих и међународних правних стандарда заснованих на
принципима недискриминације и равноправности жена и мушкараца.“
Када би пренели ову дефиницију у област животне средине онда би она гласила „Зелена
столица представља механизам учешћа грађана у доношењу одлука или закона која
је службено успостављена одлуком тела (или институције) у ком ће функционисати,
а у складу са статутом или пословником. Њена улога је да обезбеди старање о
већој јавности рада и утицају заинересованих страна у процес доношења одлука „.
Која је њена улога?
Институционални механизми нам помажу да ојачамо саме институције и њихов рад
учинимо транспарентнијим. На овај начин сигуран сам да ће и одлуке које Одобор
за заштиту животне средине у будућности буде доносио бити квалитеније,
транспарентније и уз подршку шире јавности.
Наша идеја је била да укључимо релевантне еко организације у целокупан
процес и да покажемо да цивилни сектор у Србији поседује знања и квалитет да се
укључи у рад тела на највишем законодавном нивоу. Број пријављених организација
као и подршка која је стизала показује да смо на правом путу.
Наша идеја је да особа која буде присутна на састанцима представља глас
струке и грађанског друштва са једне стране, а са друге да имамо информације о
томе шта се и на који начин дискутовало на седницама одбора.
Која је корист?
Опште друштвена корист ће бити да ћемо имати директан увид у рад Одбора као и
могућност да о свакој предложеној тачки дневног реда искажемо своје мишљење.
Велика је одговорност на свакоме од нас да овај први пример институционалног
учешћа буде успешан. Такође велика је и одговорност на организацијама цивилног
друштва да искористе на прави начин указану прилику и буду конструктиван
чинилац у раду Одбора. На овај начин успећемо да покажемо да цивилни сектор
није ту само ради пројеката, јер ово није нечији пројекат већ активистичка
иницијатива. То не значи да свака помоћ није добро дошла, јер је увек добро
када постоји фонд за извештавање, техничке ствари као путне трошкове или већ
састанке пре одржавања седница одбора.
Верујем да ћемо овај, новоуведени, механизам паметно искористити и заузети
политички простор који ће се отворити. Очекујем и подршку медија којима би наше
присуство на седницама одбора као и позиција релевантног саговорника омогућила
квалитетније извештавање о свима аспектима и проблемима у области животне
средине.
Срећно нам било!
