Fabrike za reciklažu nemaju dovoljno sirovina

Objavljeno jun 18, 2015 |

Zbog nedovoljno razvijenog sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza neprerađenog otpada u zemlje u okruženju fabrike za reciklažu otpada u Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu čime je ugroženo njihovo poslovanje, saopštili su danas predstavnici Udruženja reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada.

Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović – Vukićević je na Forumu zelene industrije održanom u Privrednoj komori Srbije rekla da je za reciklažnu industriju u Srbiji najvažnije da obezbedi predvidivo poslovanje i osigura količine otpada za preradu.
„Recikleri u Srbiji suočavaju se sa problemima nedostatka sirovine i nekonkurentnosti u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Kapaciteti domaćih reciklera su značajno veći nego količina dostupne sekundarne sirovine„, rekla je Petrović – Vukićević.

Ona je zatražila da se industriji reciklaže dozvoli uvoz otpada iz posebnih tokova otpada za čiju bi reciklažu i zbrinjavanje država izvoznik otpada, koja nema na svojoj teritoriji adekvatna postrojenja (Crna Gora, BiH, Makedonija), plaćala Srbiji naknadu za tretman otpada, od koje bi se dalje pokrivali troškovi prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima.
Predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov iznela je podatak da je prošle godine u postrojenjima u Srbiji proizvedeno 8.230 tona reciklata plastične ambalaže, a da je 4.178 tona neprerađenog otpada izvezeno u zemlje u okruženju.
„Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do 40 odsto, dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije, što doprinosi odlivu deviza iz Srbije„, rekla je Cvejanov.
Prema podacima Srpske asocijacije reciklera, popunjenost fabrika za reciklažu ambalažnog otpada je samo 50 odsto što ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj.
Predstavnici reciklažne industrije su iz tog razloga zatražili na skupu da nadležni organi donesu mere koje će destimulisati izvoz neprerađenog otpada po uzoru na zemlje iz okruženja, pre svega Hrvatsku i Mađarsku, koje su zaštitile svoje tržište sekundarnih sirovina.
„Recikleri ambalažnog otpada će u narednom period inicirati i izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, pooštravanje kriterijuma za rad operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, čija je uloga da novcem sakupljenim od naplate eko takse kompanija koje plasiraju ambalažni otpad, finansiraju razvijanje sistema za sakupljanje otpada za reciklažu, kako bi se na taj način obezbedio porast sakupljanja ambalažnog otpada na teritoriji Srbije„, rekla je Cvejanov.
Udruženje reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražili su i poboljašnje inspekcijskog nadzora u oblasti upravljanja otpadom i definisanje nivoa reciklaže, kako bi se obezbedila primena EU standarda u reciklaži i kontrola svih subjekata u lancu upravljanja otpadom.

Objavljeno pod Uncategorized

Fond za životnu sredinu verovatno u septembru

Objavljeno : 17.06.2015.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović rekla je 17. juna da bi fond za životnu sredinu mogao da bude uspostavljen u septembru ove godine. Jedan od zahteva Evropske komisije ali i stručne javnosti jeste uspostavljanje mehanizma za finansiranje životne sredine u Srbiji, a to će se učiniti kroz uspostavljanje tog fonda. Ostvarivanje standarda u poglavlju 27 zahtevaće velike infrastrukturne projekte i velika ulaganja i u tom smislu će biti izazov za lokalne samouprave, rekla je Božović i kao najteži deo u usklađivanju izdvojila sektor voda i otpada. "Imamo obećanja Ministarstva finansija da je realan rok za formiranje fonda septembar", rekla je Stana Božović na skupu o uticaju procesa pristupanja EU na lokalne samouprave u Srbiji. Prema njenim rečima, jedan od zahteva Evropske komisije Srbiji jeste da uspostavi sistem finansiranja životne sredine i čine se koraci na tom planu kroz uspostavljanje fonda za tu oblast. Kako je navela, uspostavljanje i model fonda predviđeni su izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom i o zaštiti prirode, o kojima uskoro predstoji javna rasprava. Božović je rekla i da je u toku priprema "post-skrining" dokumenta za poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu a koji sadrži obaveze i rokove Srbije na tom planu. Taj plan, nakon koga će se Evropska komisija izjasniti da li će se postavljati merila Srbijji za otvaranje poglavlja 27, treba da bude upućen Vladi Srbije do 1. jula a Evropskj komisiji do 15. jula. Stana Božović je rekla da je Evropska komisija vrlo zadovoljna radom srpskog tima u procesu pregovora i da se može desiti da neće biti postavljena merila za otvaranje poglavlja 27. "Kao što je ranije rekla šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, može se desiti da budemo prva zemlja koja će bezuslovno otvoriti poglavlje 27", kazala je Božović. Ona je podsetila da je poglavlje 27 jedno od najtežih i najkomplikovanijih poglavlja u pregovorima i da će usklađivanje sa propisima EU u oblasti životne sredine podrazumevati velike infrastrukturne projekte na lokalu i "ogromna sredstva". Božović je rekla da je sistem infrastrukture na lokalu havarisan tako da Srbiju čeka veliki posao. Ocenila je da će najveći izazov predstavljati rešavanje pitanja upravljanja i prečišćavanja voda i odlaganja i prerade otpada. Izvor: EurActiv.rs Foto: Shutterstock.com

Recikliranjem otpada do 30.000 novih radnih mesta

 

Objavljeno jun 17, 2015 |

Uvođenjem cirkularne ekonomije, koja podrazumeva da se od prerađenog otpada dobije novi proizvod, u Srbiji se može otvoriti 30.000 novih radnih mesta, povećati konkuretnost privrede i postati regionalni lider u razvoju investicija, ocenio je danas poptredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Zoran Vujović.

Vujović je na Forumu zelene industrije, koji je danas organizovala PKS, naglasio da je Srbiji potrebna nova strategija za budućnost, jer naša zemlja može da pokrene investicioni ciklus u cirkularnoj ekonomiji, jačajući svoju energetsku bezbednost ali i efikasnost proizvodnje, energiju otpada, održivi transport i organsku poljoprivredu.
Prema njegovom mišljenju, završen je model linearne ekonomije koji je imao princip „uzmi – napravi – ostavi“ i sada je vreme za novi model „proizvod – otpad – proizvod“, jer osnovni izvor ekonomskog rasta jeste ponovna upotreba materijala koji su završili svoj životni ciklus.On je naglasio da će na inicijativu Udruženje reciklera Srbije u okviru PKS biti formirana Grupacija zelene industrije što je prvi korak u daljem radu komore u ovoj oblasti.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić podržao je ovu inicijativu, naglasivši da će se resorno ministarstvu i ubuduće uključiti u svaki posao i inicijativu PKS u kome može da pomogne.Srbija ima dovoljno resursa, ali nam privreda na žalost nije na nivou na kom bi trebalo da bude, rekao je Vesić dodajući da je upravo princip uvođenja zelene ekonomije način na koji Srbija može da prevaziđe deo problema.
On je najavio da će uskoro biti organizovane javne rasprave o izmenama Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti prirode, kojima će biti uvedeno oko 50 odsto izmena na dosadašnja zakonska rešenja.Očekuje se potvrda Niša i Novog Sada o terminima kada će se u tim gradovima održati javne rasprave o ovim zakonskim izmenama, nakon čega će vlada, najverovatnije ovog četvrtka, doneti zaključak o otpočinjanju javne rasprave, rekao je Vesić.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović najavio je da će predstavnici Agencije danas potpisati Memorandum o saradnji sa Udruženjem reciklera Srbije i Udruženjem reciklera ambalažnog otpada Srbije.Cilj je uspostavljanje saradnje i rešavanje problema u oblasti reciklažne industrije, rekao je Radović i ukazao da je neophodno precizno definisati kriterijume ko može da bude reciklažni operater, uspostaviti jaču kontrolu i inspekcijski nadzor, postaviti jasne ciljeve lokalnim samoupravama.
Takođe, kako je naveo, neophodno je uraditi reviziju dozvola koje su do sada izdate reciklerima kako bi se uredilo tržište otpada u našoj zemlji.

Objavljeno pod Uncategorized

KOMŠIJE PODRŽALE AKCIJU ZA MALU NATAŠU

Udruženje "Novi Sad ima srce" odlučilo je da nastavi akciju "Igračkom do osmeha", a ovaj put humani Novosađani pomoći će maloj Nataši Ilić, oboleloj od takozvane leptirove bolesti.

Nataša sada ima četrnaest godina, ide u osnovnu školu i dobar je đak. Međutim, ona boluje od bulozne epidermolize, takozvane leptirove bolesti. Koža ove dece je jako krhka i tanka, njih i sam zagrljaj boli, i zato ih i zovu "deca leptiri", priča Natašina mama Sanja, koja objašnjava da Nataša od rođenja boluje od bulozne epidermolize i da se ranice javljaju nakon svakog pritiska i dodira, a ponekad čak i spontano.

Udruženje građana KOMŠIJA se sa svojom  akcijom RECIKLIRAM I POMAŽEM  priključuje podršci i pomoći maloj NATAŠI.
SVI građani, ali i pravna lica (firme) mogu donirati reciklabilni otpad (neispravne električne i elektronske uređaje, pet i alu ambalažu, stare novine i knjige, ali i ostali reciklabilni otpad).

Udruženje će u saradnji sa eminentnim reciklerskim kućama uplatiti novac za preuzeti rec.otpad, udruženju NOVI SAD IMA SRCE.

VAŽNA NAPOMENA: PRAVNA LICA koja doniraju rec. otpad dobijaju DOKUMENT O KRETANJU OTPADA u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

SVI koji žele da se priključe akciji i doniraju reciklabilni otpad mogu nas kontaktirati putem E pošte: ugkomsija@gmail.com  ili telefonom na broj: 064 310 13 15.