Nemci: Ili sredite otpade, ili...

 

Beograd -- Predsednik nemačkog holdinga Šolc Oliver Šolc ocenio je da je vreme da se zatvori oko 3.000 nelegalnih otpada u Srbiji, jer bi to omogućilo brže pristupanje EU.
Na sastanku sa predstavnicima ambasade Nemačke, a u okviru predstojeće posete delegacije Nemačke, preporučeno je i osnivanje posebnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine, ili barem utvrdjivanje veće odgovornosti za rad u toj oblasti unutar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i zatvaranje ilegalnih otpada i kompanija koje nelegalno posluju u oblasti upravljanja otpadom.

Centar za reciklažu iz Beograda je u vlasništvu holdinga Šolc.

"Mi smo uložili 20 miliona evra od 2001. godine da unapredimo standarde u oblasti zaštite životne sredine u našim postrojenjima u Srbiji, ali trenutno nemamo pravnu izvesnost za poslovanje, a imamo i nelojalnu konkurenciju na tržištu", kazao je Šolc, saopštila je njegova kompanija.

On je to kazao pred sednicu Poslovnog saveta Srbije i Nemačke, u okviru predstojeće posete delegacije Nemačke i razgovora s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i resornim ministrima.

Kako je istaknuto, stručnjaci Šolc grupe sumnjaju da će Srbija imati bilo kakvu mogućnost da postane član EU, ako se standardi u oblasti zaštite životne sredine hitno ne unaprede.

U saopštenju se navodi da se situacija na tržištu, ali i u oblasti propisa u oblasti zaštite životne sredine, pogoršala pošto je oblast ekologije 2012. godine integrisana u Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Propadanje lokalnog tržišta metalnog otpada kombinovano sa pripajanjem oblasti ekologije Ministarstvu poljoprivrede podstaklo je ulazak na tržište nelegalne konkurencije.  Kako se naglašava u saopštenju, trenutno u Srbiji postoji oko 3.000 malih, nelegalnih lokacija na kojima se odlaže otpadni metal, a pored toga postoji i više od 2.000 nelegalnih smetlišta za otpad.

Predstavnik nemačke kompanije ocenio je da ta mesta predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu, na nebezbedan način preradjuju metalni otpad, ne plaćaju porez i nepoštuju regulative u oblasti radnog zakonodavstva, bezbednosti i ekologije.

Istovremeno, kako se dodaje, u velikim lukama, poput onih na Dunavu, obavlja se izvoz materijala za reciklažu, a kompanije koje trguju otpadnim metalom posluju nelegalno.  Veliki deo trgovine otpadnim metalom u Srbiji se obavlja gotovinom, u sivoj zoni, uz značajno izbegavanje plaćanja poreza.

U toku razgovora s predstavnicima ambasade Nemačke, preporučene su različite mere koje bi u Srbiji mogle da budu podržane od EU, kao što su nametanje primene preporuka u oblasti standarda upravljanja otpadom, posebno nove EU okvirne direktive o otpadu.