Nemci: Ili sredite otpade, ili...
Beograd -- Predsednik
nemačkog holdinga Šolc Oliver Šolc ocenio je da je vreme da se zatvori
oko 3.000 nelegalnih otpada u Srbiji, jer bi to omogućilo brže
pristupanje EU.
Na sastanku sa predstavnicima ambasade Nemačke, a u okviru predstojeće posete delegacije Nemačke, preporučeno je i osnivanje posebnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine, ili barem utvrdjivanje veće odgovornosti za rad u toj oblasti unutar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i zatvaranje ilegalnih otpada i kompanija koje nelegalno posluju u oblasti upravljanja otpadom.
Na sastanku sa predstavnicima ambasade Nemačke, a u okviru predstojeće posete delegacije Nemačke, preporučeno je i osnivanje posebnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine, ili barem utvrdjivanje veće odgovornosti za rad u toj oblasti unutar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i zatvaranje ilegalnih otpada i kompanija koje nelegalno posluju u oblasti upravljanja otpadom.
Centar za reciklažu iz Beograda je u vlasništvu holdinga Šolc.
"Mi
smo uložili 20 miliona evra od 2001. godine da unapredimo standarde u
oblasti zaštite životne sredine u našim postrojenjima u Srbiji, ali
trenutno nemamo pravnu izvesnost za poslovanje, a imamo i nelojalnu
konkurenciju na tržištu", kazao je Šolc, saopštila je njegova kompanija.
On
je to kazao pred sednicu Poslovnog saveta Srbije i Nemačke, u okviru
predstojeće posete delegacije Nemačke i razgovora s premijerom Srbije
Aleksandrom Vučićem i resornim ministrima.
Kako
je istaknuto, stručnjaci Šolc grupe sumnjaju da će Srbija imati bilo
kakvu mogućnost da postane član EU, ako se standardi u oblasti zaštite
životne sredine hitno ne unaprede.
U saopštenju se navodi da se situacija na tržištu, ali i u oblasti propisa u oblasti zaštite životne sredine, pogoršala pošto je oblast ekologije 2012. godine integrisana u Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Propadanje lokalnog tržišta metalnog otpada kombinovano sa pripajanjem oblasti ekologije Ministarstvu poljoprivrede podstaklo je ulazak na tržište nelegalne konkurencije. Kako se naglašava u saopštenju, trenutno u Srbiji postoji oko 3.000 malih, nelegalnih lokacija na kojima se odlaže otpadni metal, a pored toga postoji i više od 2.000 nelegalnih smetlišta za otpad.
U saopštenju se navodi da se situacija na tržištu, ali i u oblasti propisa u oblasti zaštite životne sredine, pogoršala pošto je oblast ekologije 2012. godine integrisana u Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Propadanje lokalnog tržišta metalnog otpada kombinovano sa pripajanjem oblasti ekologije Ministarstvu poljoprivrede podstaklo je ulazak na tržište nelegalne konkurencije. Kako se naglašava u saopštenju, trenutno u Srbiji postoji oko 3.000 malih, nelegalnih lokacija na kojima se odlaže otpadni metal, a pored toga postoji i više od 2.000 nelegalnih smetlišta za otpad.
Predstavnik
nemačke kompanije ocenio je da ta mesta predstavljaju veliku opasnost
po životnu sredinu, na nebezbedan način preradjuju metalni otpad, ne
plaćaju porez i nepoštuju regulative u oblasti radnog zakonodavstva,
bezbednosti i ekologije.
Istovremeno, kako se dodaje, u velikim lukama, poput onih na Dunavu, obavlja se izvoz materijala za reciklažu, a kompanije koje trguju otpadnim metalom posluju nelegalno. Veliki deo trgovine otpadnim metalom u Srbiji se obavlja gotovinom, u sivoj zoni, uz značajno izbegavanje plaćanja poreza.
U
toku razgovora s predstavnicima ambasade Nemačke, preporučene su
različite mere koje bi u Srbiji mogle da budu podržane od EU, kao što su
nametanje primene preporuka u oblasti standarda upravljanja otpadom,
posebno nove EU okvirne direktive o otpadu. Istovremeno, kako se dodaje, u velikim lukama, poput onih na Dunavu, obavlja se izvoz materijala za reciklažu, a kompanije koje trguju otpadnim metalom posluju nelegalno. Veliki deo trgovine otpadnim metalom u Srbiji se obavlja gotovinom, u sivoj zoni, uz značajno izbegavanje plaćanja poreza.
Нема коментара:
Постави коментар