GOST UREDNIK: MILICA PRODANOV

  

Piše: Milica Prodanov

     Svakoga dana svedočimo promenama koje donosi život u 21. veku. Svedočimo promenama, naprecima, stagnacijama i padovima u različitim oblastima života, ali ipak se čini da smo ponajviše zauzeti sopstvenom egzistencijom. Jednostavno, živimo u urbanoj stvarnosti koja nam ne ostavlja vremena za ono najvažnije, za ono suštinsko, za ono od čega sve počinje i čemu se sve vraća. Imamo vremena za sve, osim za svoj dom. Stagniramo (čak i nazadujemo) u brizi o sopstvenoj planeti.

     Zna se da klimatske promene mogu biti izazvane uticajima koji dolaze iz same prirode (npr. usled promena u udaljenosti Zemlje od Sunca), ali postalo je očigledno da danas ljudska aktivnost utiče na promenu klime. Globalno zagrevanje i efekat staklene bašte su teme sa kojima se srećemo gotovo svakodnevno, ali se izgleda retko pitamo šta svako od nas može da učini da spreči dalje razvijanje tog problema.
 -------------------------------------------------------------------------------------------------
NE BACAJ, RECIKLIRAJ / POZOVI 064 310 13 15
----------------------------------------------------------------- 

     Prvi (nekima ko zna koji po redu) „zeleni“ korak može biti gašenje svetla na sat vremena i to 24. marta u trajanju od 20:30 pa do 21:30h. Time ćete postati deo globalnog dešavanja poznatog kao Earth Hour (Sat za planetu Zemlju) koji je ove godine praćen krilaticom „Poveži se sa planetom“.

     Šta je zapravo Earth Hour i u čemu je njegov značaj za Zemlju, a samim tim i za nas?

     Earth Hour je tradicionalan događaj koji se obeležava širom sveta, a ima za cilj da jednom godišnje na veličanstven način skrene pažnju na klimatske promene, štetne posledice po planetu, kao i da podigne nivo svesti kod Zemljana kad su klimatske promene u pitanju. Što je još bitnije, iako se Earth Hour ponajviše smatra događajem koji se ostvaruje kroz jednočasovno gašenje svetla, u pitanju je čitav pokret nastao 2007. godine u Sidneju i svake godine nailazi na sve veći odjek i sve bolji prijem kod ljudi. Rast broja država učesnica od 2007. godine pa do danas zaista uliva nadu da su promene moguće. Dovoljno je reći da je prvi Earth Hour obeležilo 2.2 miliona ljudi ugasivši svetla u svojim domovima. Broj država je rastao iz godine u godinu, svetla su gasila i domaćinstva i kompanije, svetla su se gasila na znamenitostima širom sveta a počele su i različite akcije kao što su pošumljavanja (za više informacija možete pogledati istoriju ovog događaja). U 2017. učešće je uzelo 187 zemalja sveta, više od 7000 gradova i 3000 znamenitosti je bilo u mraku. U Srbiji gotovo svi gradovi postali su deo ove tradicije.
NE BACAJ - RECIKLIRAJ / POZOVI 064 310 13 15

     Zadivljujuće je koliko je sprovođenje ove ideje u delo odaslalo poruka, koliko je jednostavna, a opet nas podseća da za ekologiju nije potreban nadljudski napor pojedinca. Čuvanjem plave planete može se baviti svako i to bez obzira na rasu, nacionalnost, pol, obrazovanje, zanimanje, starost i ostala obeležja koja nas danas razjedinjuju.

     Šta ćete vi raditi 24. marta? :)