Zbog
nedovoljno razvijenog sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza
neprerađenog otpada u zemlje u okruženju fabrike za reciklažu otpada u
Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu čime je ugroženo
njihovo poslovanje, saopštili su danas predstavnici Udruženja reciklera
Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada.
Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović – Vukićević je na Forumu zelene industrije održanom u Privrednoj komori Srbije rekla da je za reciklažnu industriju u Srbiji najvažnije da obezbedi predvidivo poslovanje i osigura količine otpada za preradu.
„Recikleri u Srbiji suočavaju se sa problemima nedostatka sirovine i nekonkurentnosti u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Kapaciteti domaćih reciklera su značajno veći nego količina dostupne sekundarne sirovine„, rekla je Petrović – Vukićević.
Ona je zatražila da se industriji reciklaže dozvoli uvoz otpada iz posebnih tokova otpada za čiju bi reciklažu i zbrinjavanje država izvoznik otpada, koja nema na svojoj teritoriji adekvatna postrojenja (Crna Gora, BiH, Makedonija), plaćala Srbiji naknadu za tretman otpada, od koje bi se dalje pokrivali troškovi prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima.
Predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov iznela je podatak da je prošle godine u postrojenjima u Srbiji proizvedeno 8.230 tona reciklata plastične ambalaže, a da je 4.178 tona neprerađenog otpada izvezeno u zemlje u okruženju.
„Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do 40 odsto, dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije, što doprinosi odlivu deviza iz Srbije„, rekla je Cvejanov.
Prema podacima Srpske asocijacije reciklera, popunjenost fabrika za reciklažu ambalažnog otpada je samo 50 odsto što ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj.
Predstavnici reciklažne industrije su iz tog razloga zatražili na skupu da nadležni organi donesu mere koje će destimulisati izvoz neprerađenog otpada po uzoru na zemlje iz okruženja, pre svega Hrvatsku i Mađarsku, koje su zaštitile svoje tržište sekundarnih sirovina.
„Recikleri ambalažnog otpada će u narednom period inicirati i izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, pooštravanje kriterijuma za rad operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, čija je uloga da novcem sakupljenim od naplate eko takse kompanija koje plasiraju ambalažni otpad, finansiraju razvijanje sistema za sakupljanje otpada za reciklažu, kako bi se na taj način obezbedio porast sakupljanja ambalažnog otpada na teritoriji Srbije„, rekla je Cvejanov.
Udruženje reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražili su i poboljašnje inspekcijskog nadzora u oblasti upravljanja otpadom i definisanje nivoa reciklaže, kako bi se obezbedila primena EU standarda u reciklaži i kontrola svih subjekata u lancu upravljanja otpadom.
Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović – Vukićević je na Forumu zelene industrije održanom u Privrednoj komori Srbije rekla da je za reciklažnu industriju u Srbiji najvažnije da obezbedi predvidivo poslovanje i osigura količine otpada za preradu.
„Recikleri u Srbiji suočavaju se sa problemima nedostatka sirovine i nekonkurentnosti u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Kapaciteti domaćih reciklera su značajno veći nego količina dostupne sekundarne sirovine„, rekla je Petrović – Vukićević.
Ona je zatražila da se industriji reciklaže dozvoli uvoz otpada iz posebnih tokova otpada za čiju bi reciklažu i zbrinjavanje država izvoznik otpada, koja nema na svojoj teritoriji adekvatna postrojenja (Crna Gora, BiH, Makedonija), plaćala Srbiji naknadu za tretman otpada, od koje bi se dalje pokrivali troškovi prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima.
Predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov iznela je podatak da je prošle godine u postrojenjima u Srbiji proizvedeno 8.230 tona reciklata plastične ambalaže, a da je 4.178 tona neprerađenog otpada izvezeno u zemlje u okruženju.
„Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do 40 odsto, dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije, što doprinosi odlivu deviza iz Srbije„, rekla je Cvejanov.
Prema podacima Srpske asocijacije reciklera, popunjenost fabrika za reciklažu ambalažnog otpada je samo 50 odsto što ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj.
Predstavnici reciklažne industrije su iz tog razloga zatražili na skupu da nadležni organi donesu mere koje će destimulisati izvoz neprerađenog otpada po uzoru na zemlje iz okruženja, pre svega Hrvatsku i Mađarsku, koje su zaštitile svoje tržište sekundarnih sirovina.
„Recikleri ambalažnog otpada će u narednom period inicirati i izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, pooštravanje kriterijuma za rad operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, čija je uloga da novcem sakupljenim od naplate eko takse kompanija koje plasiraju ambalažni otpad, finansiraju razvijanje sistema za sakupljanje otpada za reciklažu, kako bi se na taj način obezbedio porast sakupljanja ambalažnog otpada na teritoriji Srbije„, rekla je Cvejanov.
Udruženje reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražili su i poboljašnje inspekcijskog nadzora u oblasti upravljanja otpadom i definisanje nivoa reciklaže, kako bi se obezbedila primena EU standarda u reciklaži i kontrola svih subjekata u lancu upravljanja otpadom.
