Interesantne činjenice o reciklaži i njenom značaju za prirodu

Papir:

Recikliraža jedne tone papira štedi 17 zrelih stabala, 7000 litara vode, 3 kubna metra prostora na deponiji, 320 litara nafte, a 4000 kilovat-časovaelektrične energije. To je dovoljno energije za napajanje prosečne američke kuće za pet meseci.

Proces reciklaže papira, umesto da se pravi od novih materijala, stvara 74 posto manje zagađenje vazduha i koristi 50 posto manje vode.

Proizvodnja recikliranog papira koristi 60 posto energije potrebne da bi papir proizveli iz novih materijala.
 
Više od 73 posto svih novina odlazi na reciklažu. Oko 33 posto toga se korist za proizvodnju roto-papira, a ostatak se koristi za izradu kartona ili izolacija.

Nešto više od 48 posto kancelarijskog papira se reciklira. Ovakav papir se koristi za pisanje ili izolaciju.

Metalni otpad:

 
Reciklaža čelika i aluminijumskih limenki štedi 74 odsto energije koja se koristi za proizvodnju.
Amerikanci bacaju toliko aluminijuma da bi mogli svaki mesec obnoviti celu komercijalnu vazdušnu flotu.

Železare koje koriste recikliranu sirovinu beleže smanjenje zagađenja vode, vazduha, kao i smanjenje rudarskog otpada od oko 70posto.

Ukoliko bacite aluminijumsku konzervu trošite energije koliko bi potrošili kada biste napunili pola konzerve benzinom i prolili je.

Amerikanci koriste 100 miliona limenih i čeličnih konzervi svakog dana. 
Reciklaža jedne limenke štedi dovoljno energije za pokretanje sijalice od 100 vati za 20 sati, računara za 3 sata i televizora za 2 sata. 

Plastični otpad: 

 U SAD se godisnje proizvede plastike dovoljno da prekrijete Texas.
U 1998. godini prozivedeno je 2 milijarde HDPE plastičnih boca za domaćinstvo. To je ekvivalent težine 90.000 Honda Civic. 

Oko 88 odsto energije se sačuva reciklažom plastike umesto da je proizvodimo od sirovina gasa i nafte.
 
Samo u Americi se baci dovoljno plastičnih boca da biste mogli da odmotate Zemlju 4 puta.

Sjedinjene Američke Države čine samo 4% svetske populacije, ali su broj 1 proizvođač smeća. U 2006. godini Amerikanci su imali više od 250 miliona tona otpada, dok je Kanada iste godine imala 31  milion tona smeća.