Molimo
sve štampane i elektronske medije, kao i građane, dobrovoljce koji su
preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno
važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i
ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog
zmija koje ljudi sve češće sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi
u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo
dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U
situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i
histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.
Zmije
u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako
se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće
se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve
navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati
zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali
ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost,
ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od
ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona
ubijaju sve što makar i liči na zmiju.
Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.
Koliko
smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada
fotografisane (viđene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.
Od
otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da
ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu –
neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne
preti neminovno smrtna opasnost.
Naše
otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih
leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
Kao
i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo.
Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete
odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda
isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i
mi.
Već
se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji
takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u
nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek
bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na
neuobičajenim mestima.
Glodari
prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su
pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih
epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu
da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da
pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i
miševa.
U
uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina,
kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu,
vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će
se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće
se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni.
Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija
je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u
stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.
Ukoliko
primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš
neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna
zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma
retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“,
ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu
zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede
otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro
prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se
lekarima, koji treba da daju protivotrov.
Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.
Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,
dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu
dr Sonja Đorđević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu
Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu
Na sajtu Srpskog herpetološkog društva nalazi se galerija sa fotografijama zmija Srbije: http://www.shdmr.org/gallery/Gmizavci-Srbije/zmije-Srbije.
Na sajtu takođe stoje i osnovna uputstva za pružanje prve pomoći u slučaju ujeda otrovnih zmija: http://shdmr.org/naslovna/8-srpski/43-zmije-otrovnice-i-prva-pomoc-u-slucaju-ujeda.
Ukoliko vam zatrebaju pomoć ili savet u vezi sa zmijama na koje nailazite, možete nam se obratiti preko fejsbuka, https://www.facebook.com/vodozemcigmizavci.
Ako imate pitanja, možete nam pisati, na serbianherpetologicalsociety@gmail.com,
ili nas kontaktirati telefonom, na brojeve 065/409-27-24 (Srpsko
herpetološko društvo); 064/284-70-55 (Aleksandar Simović); 064/823-79-85
(Ljiljana Tomović).
Нема коментара:
Постави коментар