Za požar u "Kontrastu" od 5 do 9 godina zatvora

Okrivljeni za požar u diskoteci "Kontrast" osuđeni su danas u Višem sudu u Novom Sadu na zatvorske kazne od 5 do 9 godina.

Jedan od zakupaca Slaviša Stanišić (46) i električar koji je obavljao popravke u klubu Miroslav Papuga (50) prvostepenom presudom osuđeni su na 9 godina zatvora, drugi zakupac Dejan Ratković (36) dobio je 7, a vlasnik lokala Alojz Ganić (68) pet godina zatvora.
Nastavak teksta

DA NOVI SAD BUDE ČIST GRAD

NE BACAJ RECIKLIRAJ - POZOVI 064 /310 13 15

Đerdap zatrpalo 5.000 tona otpada, Dunav se čisti 24 sata dnevno!

Osim radnika Hidroelektrane "Đerdap", angažovane su još dve firme kako bi se očistio sav otpad. Radi se 24 sati dnevno, a procenjuje se da će sve biti čisto za nedelju dana

Foto-ilustracija: djerdap.rs, Tanjug/Jaroslav Pap

Đerdapska klisura je po oceni sajta “Virtual Tourist” proglašena za četvrtu najlepšu klisuru na svetu. Međutim, već desetak dana ovo područje suočava se sa velikim problemima: Dunav je do Hidroelektrane “Đerdap” do sada doneo oko pet hiljada tona otpada.

 

Katastrofalne poplave i reke koje su se izlivale i plavile područja, donele su u Dunav veliku količinu drveća i granja, ali i kućne aparate i nameštaj. Tako su do ovog predela doplovili frižideri, šporeti, fotelje, stolice, igračke, ali i vrata i prozori. Preduzeća koja su angažovana na čišćenju Dunava, procenjuju da će im biti potrebno još nedelju dana da izvade smeće iz vode.

- U prvom talasu do Hidroelektrane “Đerdap” došla je  velika količina nameštaja, bele tehnike… Onda je oko 26. maja počelo da stiže mnogo otpada, plastičnih flaša i drveća sa sve korenom. Kada su radnici shvatili da neće moći sve sami da očiste angažovali su, osim nas, i  “Đerdap usluge” da im pomognemo. Radi se 24 sata dnevno, po 12 sati, a procenjuje se da će ovakva situacija trajati još oko nedelju dana – kažu iz preduzeća “Gamin” iz Kladova.

Foto: Wikipedia/Edoderoo

Kako se procenjuje, Dunav je do sada doneo oko pet hiljada tona otpada. Struje ove reke su neobične, pa đubre nosi samo na srpsku obalu, dok je rumunska u potpunosti čista. Kako bi se sav otpad što pre izvadio, angažovana je sva moguća mehanizacija.
Struja je donela i mrtve životinje, a kada se to dogodi, neophodno je da se primene posebne procedure dezinfekcije. Zbog smeća, smanjena je i proizvodnja struje.
- Situacija se polako smiruje, ali nikad se ne zna šta će Dunav da donese. S vremena na vreme smo zaustavljali agregate kako bismo očistili rešetke. Nismo računali kakve je gubitke to izazvalo - kaže portparol HE “Đerdap” Radosav Čučulanović.
Takođe, đubre preti da ugrozi i prirodu po kojoj je predeo Đerdapske klisure poznat. Naime, sajt “Virtual Tourist” pozicionirao je ovu klisuru na četvrto mesto liste deset fascinantnih klisura, koje su interesantne avanturistima. Ovaj nacionalni park opisan je kao mesto koje ima fantastične uslove za planinarenje, sa prelepim šumama.

NOVI SAD CIST GRAD

Projekat svakim danom dobija nove članove. Uz veliki broj građana koji su se odazvali pozivu da poštuju zakon Repulike Srbije o odlaganju sijaličnog, elektronskog i baterijskog otpada (članovi 47, 50 i 51 zakona o upravljanju otpadom zabranjuju njegovo odlaganje u kontejnere sa komunalnim otpadom već obavezuje pravna i fizička lica da isti predaju na reciklažu), povećava se i broj firmi kod kojih građani prilikom kupovine novih sijalica ili EE uređaja mogu predati neispravne. Oni koji nisu u mogućnosti da neispravne uređaje donesu - dovezu mogu nas pozvati na naš tel: 064/310 13 15

Nove sijalice možete kupiti, a stare predati na reciklažu u prodavnici rasvete Ultra Light - Matice srpske 4, 21000 Novi Sad, dok uz sijalice u Tehnotronik-u, Braće Ribnikar 5, Novi Sad možete kupiti i sitnu EE opremu (kablovi, zvučnici...). Više informacija o asortimanu na njihovom sajtu http://www.tehnotronik.co.rs/  a kod njih takođe možete predati i sitni elektronski otpad.

Projekat podržala:

Porodice poginulih u Kontrastu ne odustaju od borbe za pravdu

Roditelji, članovi porodica i prijatelji poginulih u požaru u diskoteci "Kontrast", osnovali su udruženje "Istina - Tamarini zakoni".

To udruženje će se zalagati za prevenciju i strože kažnjavanje teških krivičnih dela.

Zastupnik udruženja Branko Miladinović, otac Tamare Miladinović poginule u tom požaru, rekao je da neće odustati od borbe za pravdu. "Trudiću se da niko više ne pogine u ovom gradu, koji je postao bermudski trougao stradanja i nasilja. Neću biti srećan, jer Tamaru ne mogu vratiti, ali ću barem ispuniti obećanje koje sam joj dao na odru".

Branko Miladinović je ocenio da se u Srbiji veoma malo uradilo na prevenciji od požara i da "deca i omladina nisu bezbedni u Srbiji". Najavio je da će iduće sedmice biti raspisan konkurs za idejno rešenje za spomen-obeležje poginulima na mestu gde je bila diskoteka "Kontrast".
U požaru u "Kontrastu" 1. aprila 2012. godine je poginulo šestoro mladih ljudi. Početkom marta ove godine počelo je ponovljeno suđenje optuženima da su odgovorni za taj požar, pošto je sudija koja je vodila proces, otišla u penziju.

Preuzeto sa sajta: www.021.rs

Molimo, prosledite

Udruženje građana "KOMŠIJA - PETROVARADIN" želi da uspostavi saradnju sa srodnjm udruženjima u poplavljenim područjima radi zajedničkih aktivnosti na otklanjanju posledica katastrofalnih poplava.

Pišite nam na adresu ugkomsija@gmail.com ili zovite na: 064/ 310 13 15
Opširnije o nama na: http://komsijininformator.blogspot.com
ili; http://nebacajrecikliraj.blogspot.com

Šta sa voćem i povrćem iz bašti zahvaćenih poplavom?

 

Nakon poplava ljudi koji gaje voće i povrće u svojim baštama često su u nedoumici koliko je ono bezbedno za upotrebu.

Ukoliko je vašu baštu zahvatila samo kiša, nema razloga za zabrinutost. Sa druge strane, ukoliko je baštu zahvatila voda iz rečnih tokova, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima.

Ovakve stvari nisu za šalu i najviše mogu da ugroze zdravlje (pa i život) dece, starijih i onih sa slabijim imunim sistemom.

Nastavak teksta

Apel medijima i stanovništvu u vezi sa ZMIJAMA koje se pojavljuju na poplavljenim područjima

Prenosimo sa http://www.shdmr.org/naslovna/8-srpski/44-zmije-i-poplave

 

Molimo sve štampane i elektronske medije, kao i građane, dobrovoljce koji su preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.

Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju.

Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.

 

 

                                                     

Koliko smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada fotografisane (viđene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.

Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.

Naše otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.

 

Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi.

Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.

Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.

U uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina, kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.

Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.

Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.

Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,

dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu

dr Sonja Đorđević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu

Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu

Na sajtu Srpskog herpetološkog društva nalazi se galerija sa fotografijama zmija Srbije: http://www.shdmr.org/gallery/Gmizavci-Srbije/zmije-Srbije.

Na sajtu takođe stoje i osnovna uputstva za pružanje prve pomoći u slučaju ujeda otrovnih zmija: http://shdmr.org/naslovna/8-srpski/43-zmije-otrovnice-i-prva-pomoc-u-slucaju-ujeda.

Ukoliko vam zatrebaju pomoć ili savet u vezi sa zmijama na koje nailazite, možete nam se obratiti preko fejsbuka, https://www.facebook.com/vodozemcigmizavci.

Ako imate pitanja, možete nam pisati, na serbianherpetologicalsociety@gmail.com, ili nas kontaktirati telefonom, na brojeve 065/409-27-24 (Srpsko herpetološko društvo); 064/284-70-55 (Aleksandar Simović); 064/823-79-85 (Ljiljana Tomović).

Share